недеља, 26. октобар 2014.

Leonardo da Vinci

                               Leonardo da Vinči

                                                   Dela


  • Bogorodica sa narom ( 1469. ulje na dasci  15,7x12,8cm )
  • Blagovesti ( 1472-1475. ulje i tempera na dasci 98x217cm )
  • Bogorodica sa karanfilom (1473. ulje na dasci 62x47,5cm )
  • Đinevra de' Benči ( 1474. ulje i tempera na dasci 38,8x36,7cm )
  • Hristovo krštenje (1475-1478. ulje i tempera na dasci 177x150cm )
  • Blagovesti ( 1578-1480. tempera na dasci 16x60cm )
  • Bogorodica Benoa ( 1478-1482. ulje na dasci preneseno na platno 48x31cm)
  • Sveti Jerolim pokajnik ( 1480. ulje na dasci 103x75cm )
  • Poklonjenje mudraca ( 1481-1482. ulje na dasci 246x243cm )
  • Bogorodica u pećini 2 ( 1423-1486. ulje na dasci preneseno na platno 199x122cm )
  • Portret muzičara ( 1485. ulje na dasci 44,7x32cm )
  • Dama sa hermelinom ( 1422-1490. ulje na dasci 54,8x40,3cm )
  • Vitruvijev čovek ( 1490. olovka i mastilo na hartiji 34x24cm )
  • La Belle Ferronière ( 1490-1495. ulje na dasci 63x45cm )
  • Bogorodica u pećini ( 1494-1508. ulje na dasci 189,5x120cm )
  • Glava Hrista ( 1494. kreda i pastel na hartiji 40x32cm )
  • Tajna večera ( 1494-1998. ulje na zidu 460x880cm )
  • Vojvoda i vojvotkinja Milana s decom ( 1497. tempera i ulje na zidu 90cm u osnovi )
  • Biljni spletovi sa voćem i monhormi sa korenjem i stenjem ( 1498. tempera na zidu )
  • Portret Izabele d'Este Goncaga ( 1500. crna kreda, crveni i žuti pastel na hartiji 63x46cm )
  • Bogorodica s malim Hristom ( 1501. ulje na dasci preneseno na platno i zalepljeno na dasku 50,2x36,4cm )
  • Crtež Svete Ane ( 1501-1505. crna kreda, belilo i restrljivač boje na hartiji 141,5x104,6cm )
  • Mona Liza ( 1503-1514. ulje na dasci 77x53cm )
  • Glava devojke (1508. zemljani pigment, zelenkasti ćilibar i belilo na dasci 24,7x21cm )
  • Sveti Jovan Krstitelj ( 1508- 1513. ulje na dasci 69x57cm )
  • Glava Lede ( 1510. crvena kreda na crvenoj prepariranoj hartiji 20x15,7cm )
  • Sveta Ana s Bogorodicom i malim Hristom ( 1510-1513. ulje na dasci 168x130cm )
  • Bahus (1510-1515. ulje na dasci preneseno na platno 117x115cm )
  • Autoportret ( 1515. crvena kreda na hartiji 33,5x21,3cm )

Vitruvijev čovek



Bogorodica sa karanfilom                                  Portret pevača









                                                                           Mona Liza



                                      Autoportret










                                                                     Bogorodica Benoa

четвртак, 1. мај 2014.

Najveća buka

                                                 Rika vulkana



Najveća buka koja se ikada čula u istoriji čovečanstva nastala je kada je 27. avgusta 1883. godine proradio vulkan Krakatau, na istoimenom ostrvu u Sundskom moreuzu koji razdvaja ostrva Javu i Sumatru. Erupcija je raznela pola vulkana i u njoj su 35.147 osoba izgubilo živote. Od samog ostrva Krakatau, koje je nekada bilo dugačko 8, a široko 5 kilometara ostao je samo jedan i to manji deo.
  Vulkan je bacio u vazduh, kako stručnjaci smatraju, oko 7 kubnih kilometara kamenja i raynog drugog materijala, a oblak od prašine i pepela zadržao se u atmosferi više od godinu dana, tako da je, nošen vazdušnim strujama obišao gotovo čitavu Zemlju.
  Tutnjava ove erupcije čula se čak na ostrvu Rodrigez u Tihom okeanu, 4800 kilometara daleko.




Zanimljivosti



Ime Isus nastalo je od jevrejske reči Je-hoshua- spasitelj, a zvanje Hristos od jevrejske reči Mesija znači pomazani tj. Pomazanik i označava osobu kojoj je Bog odredio poseban zadatak. Da bi se razlikovao od drugih imena, na njegovo ime se dodaje : Isus iz Nazareta Galilejskog, Isus iz Nazareta i Isus Nayarećanin. 



четвртак, 14. фебруар 2013.

Dan zaljubljenih

                                     Dan zaljubljenih




Dan zaljubljenih (dan Svetog Valentina) je praznik koji se proslavlja svake godine i to 14.februara.Iako je ovaj dan obicno radan obelezava ga mnogo ljudi sirom sveta.Danas je u pitanju praznik Protestanske i Rimokatolicke crkve,a Pravoslavna crkva ga obelezava 12.avgusta.Sveti Trifun je praznik koji se proslavlja 14.februara (po gragorijanskom kalendaru,a 1. po julijanskom kalendaru) i on je zastitnik vina i jinove loze,a dan kada se proslavja naziva se Trifundan.To je ljubavni praznik i mladici unekim drzavama tada izjavljuju ljubav devojkama.
Obelezja dana zaljubljenih su:
1.Kupidon (Bog ljubavi)
2.Srcoliki predmeti (najcesce crveni, ponekad i rozi)
3.Golubice i labudovi

четвртак, 20. децембар 2012.

Smak sveta

                                              Smak sveta


Smak sveta nije u potpunosti izmišljotina, a nije ni sve to istina. Ljudi koji idu na Rtanj u svakom slučajaju će preživeti jer smak sveta neće biti zemljotresi i cunamii već treća era (ako i uopšte bude).Potomci drevnog plemena Maja rekli su da Maje nisu predvidele da će biti smak sveta takav već će to biti treća era u kojoj ljudi neće biti toliko pohlepni i biće pametniji.
Ako mene pitate ja mislim da smak sveta neće biti.
Evo jedan vic za vas:

Išao Smak Sveta raznim državama i rušio ih.
Kad je došao do Srbije rekao je:
-Ja sam ovde već bio!

Vaša Dunja.



субота, 29. септембар 2012.

                        Мало о Паблу Руиз Пикасу


Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz PicassoМалага25. октобар 1881 – Мужин8. април 1973), био је свестрани шпански уметник, један од највећих сликаравајарацртача играфичара 20. века Уз Жоржа Брака, један је од оснивача ликовног правца кубизам.

Пабло Пикасо је био син Хозеа Руиза Бланка, професора цртања, и Марије Пикасо Лопез. Његово неуобичајено интересовање за цртеж је почео врло рано, негде у 11 години, када је постао ученик свог оца у Коруњи, где се породица преместила 1891. године. Од тог момента његов таленат и интересовање за експериментисање и развијање сопственог ликовног израза, помаже му да врло брзо превазиђе уметничке способности свога оца. У Коруњи, Пикасов отац је одлучио да подреди своје уметничке амбиције сину, доводећи му моделе и подржавајући га у остварењу његове прве изложбе када је имао само 13 година




Kip Zevsa u Olimpiji

                             KIP ZEVSA U OLIMPIJI

                       na Engleskom :     Statue of Zeus at Olympia                                 

O Zevsovom kipu,koji je bio napravljen
 456.god. pre n. e. mnogo malo se zna.Bio je napravljen za hram u Olimpiji, bio je bogato ukrasen
 zlatom i dragim kamenjima,
 a izvajan u slonovači i abonosovom drvetu, a po verovanju bio je visok 15
m.
Zevs  u Olimpiji je bio poslednje delo vajara
 Fidije, koji je istom tehnikom izradio
statuu
 Atene Partenos na Akropolju. Zevs je bio prikazan
 sa namrštenim čelom jer kad se namršti uzdrhti ceo Olimp.